Zamišljena

Autor nena58 | 28 Jan, 2012

Htela sam da vam napišem nešto veoma važno, bitno za moj život, bitno za mene.

Htela sam i smišljala u svojoj glavi kako da sročim, ali sam prvo, večeras na brzinu, pogledala naslovnu stranicu, šta ste novo pisali, razmišljala o komentarima, ali nekako mi reči nisu dolazile, u par komentara pisala sam baš kurtoazno, žao mi je zbog toga, a na većini blogova nisam večeras komentarisala.

Čitajući sve što ste napisali, izgubila se moja zamisao.

Danas sam u pauzama posla, ubijala vreme tako što sam telefonirala nekim dragim ljudima koje dugo nisam čula, obavila sam tri telefonska razgovora, nisam ni mogla da pričam duže od dva ili tri minuta.

Baš sam se zabrinula.

Vidim da se ljudi predaju pred brigama i izazovima svakodnevice.

Ja se ne predajem. Nemam ni izbora. Uvek sam u potrazi za lepotom i svetlom na kraju tunela.

Okrećem medalju na drugu stranu.

Dobro mi je, mnogo mi je dobro!

Ali, uopšte nisam htela o tome da vam pišem.

Pisaću vam sutra Smile Sutra je novi danKiss

 

Misao dana:

 

 Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje.

Bertrand Rasel

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

KAD VAM SRCE DRNDA

Autor nena58 | 28 Jan, 2012

 

 

 

 

 

 

Kanap i polufinala

Autor nena58 | 27 Jan, 2012

Dugo nisam radila sa kanapom.

Ovo su baš, baš stari radovi.

 

 

 

 

Bilo je još radova, i lopta, ali na žalost, nisam sačuvala slike.

Radićemo ponovo:)

I moram da dodam, živeo Nole, živeli vaterpolisti i naročito rukometaši!

 

SVETI SAVA

Autor nena58 | 26 Jan, 2012

 

 

Naše detinjstvo je bilo uskraćeno za proslave koje imaju današnja deca.

Uvek sam, kad padne u neradan dan, toga dana išla na Svetu liturgiju. 

Sledeće godine ću moći.

Do tada slike sa neta, sa nekih drugih lepih proslava.

 

Dečije priredbe u crkvi su veličanstven doživljaj a radost dece koja dobiju poklone je neizmerna.

Nisam uspela naći ni jednu fotografiju sa darovima:(

 

Postoje mesta gde se zna red.

 

Srećan Praznik!

 

 

 

 

Poezija

Autor nena58 | 26 Jan, 2012

Volim poeziju!

(Eh, baš jaka izjava:))

Kao tinejdžerka  pisala sam i ja neke pesme, a više sam učila poeziju velikih pesnika, onako lako i spontano, kako samo mladost može.

Čuvam i sada veliku svesku u koju sam zapisivala pesme i citate koje sam volela.

Čuvam i spomenar iz osnovne škole, moje ćerke su mu se nekada smejale, sada uživaju u njemu, naučile su da razumeju.

Mnogo stihova i sada znam napamet.

Vremenom, naučila sam da izdvajam nešto što je za mene posebno.

To ne znači da više ne volim sve što sam volela, samo da neke stvari volim više.

Poeziju Crnjanskog izdvajam za ovo veče. 

Kad se sretnemo, ja vam ove tri pesme koje sam odabrala, mogu govoriti:)

 

 

 

 Uspavanka

Kad šuma svene
ostaće nad njom zvezde rumene.
Ponećeš svud, pošla ma kud,
samo srce svoje gorko.

Vetar studeni duše, ne stidi se mene,
nema duše,
ni zakona ni časti,
nad bolom ima vlasti
još samo telo golo.

Sve što sam voleo
umrlo je vičući ime moje,
i ja mu ne mogah pomoći.

Zbaci odelo svoje.
U celoj zvezdanoj noći
jedina radost nad bolom
u telu tvom je golom.
Sve nam dopušta tuga.