Nenine magične ruke

Nismo se poznavale dugo, ali ja imam osećaj da te poznajem čitavu večnost, verujem da smo bile prijateljice i u nekom od prošlih života.

Znam da je tvoja plemenita duša negde blizu mene, da me tešiš i da mi brišeš suze, da mi govoriš da ti je dobro u večnosti, da je lepo i svetlo sa one strane, ali ipak mi nedostaješ.

Osmi dan te nema među nama, a ipak je tvoja duša ovde, sve vidiš i sve čuješ.

Retki su ljudi kao ti, plemeniti, mudri i  osećajni.

Ponosna sam što sam te u ovom životu poznavala i znam da ću te naći kad dođe moje vreme za prolazak kroz tunel ka svetlosti.

Pamtim sve što si mi rekla,  pamtim tvoje priče o unucima, o kucama i macama koje si volela, pamtim tvoj smeh i tvoje savete.

Znam da nisi imala net kad me je ledena kraljica izbacila iz Blogograda i da nisam htela da te uznemiravam isterivanjem pravde, ali pamtim šta si mi napisala kad si dobila net i kad si za tu bruku saznala. Svi moji postovi su izbrisani, ne mogu ih dobiti natrag, ali moji komentari i dalje stoje i ikonice za moje postove, da se ne zaboravi.

Bila si svakom dobra, bila si jedina koja je razumela kako sam se osećala, jedina koja nije potcenjivala moja tadašnja osećanja, nisi kao ostali rekla-pa to je net.

Vidim nas u bašti Venecije kako ćaskamo, sa našim dragim muževima, kad smo se prvi put sreli u četvoro, bilo je kao da se oduvek poznajemo. I uvek je bilo prelepo, Dunav je priticao, kao što i sada teče, večno, kao što ti živiš večno i živećeš u mojim mislima i u mom srcu.

U svakodnevnom životu, nastaviću da se družim sa Mašom, ona te ne može zameniti, ali ćemo tešiti jedna drugu i živećemo dalje.

No sećanje na tebe i ljubav prema tebi nisu nestali povratkom sa tvog ispraćaja, izborom suze od narandžastih krinova (osećala sam da bi i ti isto izabrala), nošenjem cveća u povorci i pisanjem poslednjeg posta o tebi. Trajaće večno, večno će tvoja duša biti oko nas koje si volela i koji smo te voleli, sve dok se ponovo ne sretnemo kod kuće.

Za tebe, moja draga Nedo!

‎(¯`♥´¯) .♥.•*¨`*♫.•ღ.¸☆..✿.•°*”˜ƸӜƷ˜”*°•.✿..☆¸.ღ
´*.¸.•´♥Hvala za prijateljstvo

Пуно обавеза сам имала у последње време.

Завиривала сам на нет, али нисам могла све да постигнем. Вероватно ћу и убудуће ретко долазити, али знам да нећете замерити, већина неће ни приметити.

Остала сам иста, и даље оптимиста.

Једва сам стигла да урадим две нове честитке, за своју душу.

" alt="" border="" hspace="" vspace="" width="" height="" align="" title="undefined" onmouseover="undefined" onmouseout="undefined" /> 

 " alt="" border="" hspace="" vspace="" width="" height="" align="" title="undefined" onmouseover="undefined" onmouseout="undefined" />

Волела бих мало помоћи у вези са додавањем фотографија, у фасцикле не иде, са неким хостингом не иде, остаје овај текст.

Хвала. 

Učila sam dekupaž preko neta.

Na netu se može naći puno uputstava i saveta, a kad mi nešto nije bilo jasno tu su bile moje kreativne prijateljice da me posavetuju.

Ova tehnika pruža mnogo mogućnosti.

Najjednostavnije je obojiti predmet u svetlu boju, najbolje ako se poklapa sa osnovom na salveti, zalepiti salvetu lepkom za dekupaž, a kada se dobro, dobro osuši, (nemojte da vas prevari, česti izgleda suvo, a nije, bolje da prenoći), sledi lakiranje.

Na netu sam saznala da postoje zamenski materijali i razni trikovi.

Univerzalni akrilni bezbojni lak se pokazao odličnim, kao zamena za mnogo skuplji lak za dekupaž, ali drvofiks, odnosno lepak za drvo, kao lepak i kao lak, preporučujem samo za vežbu.

Dakle, željeni predmet obojimo u željenu boju. Umesto akrilne, takođe skupe, mogu se koristiti boje za zidove i beton, naravno akrilne, nikako nitro. Radije koristim originalne boje. Bele se najviše potroši, ostale su za toniranje, podloga mora biti svetla, da bi motiv sa salvete došao do izražaja.

 Ovako izgleda kad se oboji gomila stvari. Pik traka služi za granicu, ako želite da bojite samo deo površine.

Bojenje je najbolje malim komadićem sunđera, i tapkanjem, ne ostaju tragovi četke, no ipak se male neravnine moraju ošmirglati najfinijom šmirglom.

 Salvete su troslojne. Motiv je samo na prvom sloju, kod kvalitetnijih salveta može se nazirati trag motiva i na drugom sloju.

Ako je boja podloge jednaka boji podloge na salveti, možete salvetu pažljivo cepkati oko motiva, cepkano se bolje stapa sa podlogom, a ako se boje ne slažu, onda motiv treba pažljivo izrezati makazama, pa razdvojiti slojeve salvete.

Na željeno mesto nanesite lepak, ne previše, samo tanak sloj, postavite motiv, i od sredine ka krajevima četkicom ga pritiskajte, kao da bojite, da bi se dobro zalepio, bez nabora, možete ravnati motiv sa salvete i nežno prstima, ali pazite, prsti će biti lepljivi, da ne povuku i ne pocepaju motiv.

Odustajem od uzaludnih pokušaja da postavim fotografije, ne znam kako mi je ova prva uspela.

Čak sam čuvala članak tri puta, i dobijem obaveštenje da je uspešno sačuvan, ali ovaj deo kucam već četvrti put.

Dakle, kad se lepak dobro osuši, sledi lakiranje.

Ako lepak nije bio dobro suv, salveta će se podići i stvoriće se mehurići...ne brinite, vratiće se, samo može ostati neki simpatičan nabor. Bolja su dva ili tri tanja sloja laka, sa sušenjem između, nego jedan deblji sloj.

Dalje postoji nadogradnja na ovo osnovno znanje, ukrasi pomoću šablona, krakel, ispucali efekat i još svašta nešto lepo. 

Prijatno veče, prijatan dan.

Post je baš prazan bez fotografija, pokušaću sutra da ga izmenim. 

Oprostite što nisam dugo dolazila...obaveze, obaveze...

Juče je bio dan za kreativnost.

Stoni kalendarčić, ukrasila sam quillingom.

Nisam zaboravila obećanje da ću objasniti kako se ovo radi, i učiniću to što pre. Kao i za dekupaž.

U međuvremenu, na internetu se može naći puno uputstava, video klipova, a ja ću vam otkriti male tajne, kako koristiti alternativne materijale i napraviti improvizovane alate, jer ih kod nas nema.

Mlađa ćerka me zamolila da uredimo jednu malu agendu u koju se može staviti sa obe unutrašnje strane po jedan blok za pisanje. Kako smo zaboravili da fotografišemo pre početka rada, evo fotografije iste, samo veće, koja će čekati sledeću subotu.

Malo platna, pištolj za vruće lepljenje i malo truda, sada ona ima lepu  i unikatnu agendicu. 

Fotoaparat bolje uočava sitne nepreciznosti, koje se uživo ne vide.

Nadam se da ću  uskoro imati dovoljno vremena da posetim vaše blogove.

Do tada, pozdrav i najlepše želje :) 

Kod mene ne postoji nedeljna dokolica.

Celi dan sam se zabavljala i na kraju, rezultat je ova čestitka.

Sviđa li vam se?

Želi li neko da uči kako se ovo radi?

Imate li i vi problema sa ubacivanjem slika i videa u post, ili je to samo moj utisak?

Eto, još da napišem da sam dobro, ali me samo malo drma ova zimska čamotinja, posao-kuća, malo vremena i volje za bilo šta drugo.

Kad sunce grane, kad počne da se budi priroda i ja ću se buditi.

Hvala na čitanju :)