Celi dan rada, za ovo malo delo

Autor nena58 | 11 Feb, 2013

Kod mene ne postoji nedeljna dokolica.

Celi dan sam se zabavljala i na kraju, rezultat je ova čestitka.

Sviđa li vam se?

Želi li neko da uči kako se ovo radi?

 

 

Imate li i vi problema sa ubacivanjem slika i videa u post, ili je to samo moj utisak?

Eto, još da napišem da sam dobro, ali me samo malo drma ova zimska čamotinja, posao-kuća, malo vremena i volje za bilo šta drugo.

Kad sunce grane, kad počne da se budi priroda i ja ću se buditi.

Hvala na čitanju :) 

Dosada

Autor nena58 | 6 Feb, 2013

 

 

Da li vam je nekada dosadno?

Meni nije nikada.

Čak nemam dovoljno vremena da radim sve što želim.

Dekupaž nisam odavno radila, malo je zahtevniji zbog bojenja, šmirglanja, to nije baš prijatno raditi u stanu, pa izbegavam, mada sam po nekad i radila u stanu sve pazeći da boja negde ne kapne.

Dekupaž je zaista divan način ukrašavanja predmeta, pruža velike mogućnosti, ideja uvek ima.

Večeras ću vam pokazati futrole za naočare.

Većina je rađena tako što sam celu futrolu presvlačila salvetom.

Ukoliko vam se svidi, javite se, možda biste želeli za sebe ili nekom za poklon.

 

 

 

 

 

 

 

 Nastaviće se...

Slatka muzika

Autor nena58 | 4 Feb, 2013

Vraćala sam se večeras sa celodnevnog dežurstva. Veče je prijatno, prohladno, ali ne previše. Šetala sam od Terazija do Zelenog venca. Kad sam ušla u podzemni prolaz, čula sam muziku i pesmu.

"Ružica si bila..."

Prošla sam prvim hodnikom i skrenula prema autobuskom stajalištu. Slika koju sam videla, zvuci koje sam čula, osvojili su me. Osetila sam čaroliju trenutka. Četiri mladića su pevala u isti glas, jedan od njih je svirao gitaru, a ispred njih, na pločniku, stajao je kovčeg od gitare, pun novčanica. Zadivili su me ti mladići, pevali su izvrsno. Ubacila sam malo sitnog u kovčeg, i lagano produžila, uživajući u pesmi.

Ipak sam morala ići kući. Okrenula sam se par puta da ih još jednom pogledam, bili su tako mladi i srećni. Pesma mi je dugo ozvanjala u umu, još uvek je čujem.

Mladići su jedan savim običan dan učinili posebnim.

Hvala im. 

Još malo čuda

Autor nena58 | 3 Feb, 2013

 
 
 
 

Pozajmljeno sa neta

Autor nena58 | 1 Feb, 2013

Ovu pričicu je na fejsu objavila moja prijateljica.

Toliko je simpatična i toliko me oduševila da sam odlučila da je podelim sa vama.

 Ovo nije vic, vec istinita pricica.

Ovo je slucaj jedne vaspitacice iz neimenovane predskolske ustanove...

Vaspitacica je pomagala jednom malisanu da navuce svoje kaubojske cizmice.
Decak je zapomagao: "Vaspitacice, pomozite!"
I tako su oboje vukli, gurali, ali nikako nisu mogli da navuku te cizmice.
A kad im je to na kraju uspelo, oboje su zadihani seli na klupicu, decko je
pogledao svoje cizmice i rekao: "Vaspitacice, mi smo cizmice obuli naopako!"
Vaspitacica je pogledala i ustanovila da je malisa u pravu. Smireno je
ustala, s manjim naporom skinula cizmice, i onda su opet vukli i gurali, ali
ovaj put na ispravne noge. Onda je decko opet pogledao svoje cizmice i
rekao: "Ovo nisu moje cizmice!"
Vaspitacica se ugrizla za jezik da ne bi vrisnula. "I to nisi znao ranije?"

I opet je vukle cizmice dole s nogu.
"To nisu moje cizmice, to su cizmice moga brata i mama mi ponekad daje da ih
nosim!"
Vaspitacica vise nije znala da li da se smeje ili da place i opet je pomogla
decaku da udje u cizmice. I kada mu je nakon silnog napora pomogla da obuce
i kaputic, upitala ga je: "A gde su ti rukavice?"
A malisan je odgovorio: "Stavio sam ih u cizmice da ih ne izgubim!"

 

 

 

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 ... 22 23 24  Sledeći»