Kuvano vino

Autor nena58 | 24 Jan, 2013

Sinoć nas dvoje "cimera" odlučimo da odemo kod prijatelja u komšiluk, na druženje i kuvano vino.

Ona i ja pričamo o quillingu, planiramo nove radove, pričamo o deci, oni gledaju televiziju, i po malo komentarišu sport, uspomene iz malo mlađih dana, iako su nama još mladi.

To je zato da bismo i nas dve bile mlađe.

Domaćica je skuvala kafu.

Kad smo popili kafu, domaćin je skuvao vino. Bilo je odlično, sa karanfilićem, mirisalo je i grejalo  dušu.

Bilo je posluženo baš u ovakvim čašama, a takve i ja imam, pa izvolite :)

 

 

Šetnja do kuće nam je baš prijala.

Obično veče, malo drugačije od ostalih :) 

Čestitka

Autor nena58 | 22 Jan, 2013

Uradila sam je venčanje jedne divne devojke, koja je sada mlada mama.

Radila sam danima, svaki detalj je ručno urađen, svaki cvetić je ručno nacrtan, pa isečen makazama, ornament je bockan iglom, tačkica po tačkica, a s obzirom na to da je trodimenzionalna, morala sam joj napraviti i kutijicu. 

 

 

 

 

 

 

 

 

Molitva

Autor nena58 | 21 Jan, 2013

 

 
 Ne pitajte me ništa danas.
Danas me napustila snaga i volja da budem optimista, da vidim samo lepo u svemu oko sebe, danas sam otvorila oči potpuno. Umesto polupune, vidim praznu čašu.
Danas sam dozvolila sebi da me tuga osvoji, da mi oko zasuzi, da mi se osmeh zaledi.
Danas skidam masku lažne veselosti i masku jake žene, koju stalno nosim.
Grešna sam mnogo. Kajem se što nisam umela da cenim ono što sam imala, već sam smatrala prirodnim da težim višem. Zato sam kažnjena i to sam izgubila. Sad nemam ništa osim sebe same i svoje snage. Mojim najdražima mogu dati puno ljubavi, kao što mogu voleti biljku koju ne zalivam zbog suše, pa mi uvene.
I molitve. Molitva me podiže, u molitvu se uzdam, a u Boga verujem.
Molim se da mi da snage da izdržim sva iskušenja koja je pred mene postavio, da istrpim sve nedaće. 
Molim se da mi oprosti sve grehe za koje se svim srcem svojim i svom dušom svojom, kajem. Molim se da mi oprosti za povremena posrnuća, za po neko pitanje: Zašto?
Grešna sam jer se bojim da neću uspeti, da neću izdržati.
Grešna sam jer želim da pomoć i promena dođu brzo, a ne čekam da Bog odluči o tome kada je za mene najbolje da dođe ta promena koju želim, za koju se molim.
Danas me osvojila tuga i brige.
Ne dirajte me danas. Pustite me da se molim, više i posvećenije nego ikada. Uporna sam u svojim molitvama, možda mi iznikne biljka na asvaltu.
Vera i nada su mi ostale.
Sutra je novi dan, sutra ću ponovo biti ona stara, jaka i radosna, sutra ću videti samo lepotu oko sebe.
Sutra.
 

Kugla

Autor nena58 | 20 Jan, 2013
Nije mu išla škola. Više su ga zanimala druženja, skitanja pored Moravice, pecanje, a već i devojke.
Nije ni primetio kad su se naslagale loše ocene u dnevniku, i kad više nije bilo izgleda za ispravke,  postao ponavljač.
U mlađem razredu, ponovo treća godina, nekako se uklopio. Za njega nije bilo strašno ponavljati razred. Slušajući ista predavanja i iste profesore u njihovoj maloj gimnaziji, nije se ni tada više dohvatao knjige nego prethodne godine, ocene su i dalje bile loše. Jedva po neka pozitivna. Nije mario, otac je imao zemlju, uvek je mogao ostati da obrađuje utrine, sa mnogo rada i malo prinosa, nekako mu se to činilo lakšim od učenja.
Jedan dan, imali su fizičko, a u programu beše atletika, bacanje kugle. Više bi voleo da im je profesor dao da igraju fudbal, bacanje kugle mu je bilo dosadno, da baciš što dalje, vrlo važno.
Ne beše veliko školsko igralište, pravu atletsku stazu nisu ni imali. Stoga su bacali, na jednoj strani momci, razvijajući takmičarski duh, na drugoj devojke.
Kugla je bila na travi, na njega beše red da se namesti u pravilan položaj i da baci. Sagnuo se da dohvati kuglu…i odjednom-tup!
Tup udarac u njegov potiljak. Na trenutak je video zvezde, zaneo se malo, ali nije pao. Drugovi se okupiše oko njega, nešto su pričali, nije mogao da shvati o čemu pričaju, pridržavali su ga da ne padne. Dotrčala je njegova drugarica, zabrinutog pogleda, ona se za nešto izvinjavala, nije razumeo zbog čega.
Tek kasnije je saznao da je ona bacila kuglu, koja je završila na njegovom potiljku.
Nisu ga vodili kod lekara, odveli su ga u učionicu, na sledeći čas. Jedva da je bio svestan šta se oko njega događa.
Profesor, strog i autoritativan, zahtevan kad je njegov predmet u pitanju, nadimak DŽelat, sve govori, čuo je već šta se dogodilo.
Prozvao ga je da ga propita. Jedva je bio svestan toga da izgovara njegovo ime, čuo ga je da odzvanja kao iz neke velike daljine.
“Profesore, ja ništa…profesore, ja kugla…”-zamuckivao je.
“Dobro, sedi!” rekao je profesor. Video je ono što je želeo, da kugla nije otavila neke ozbiljne posledice, srediće se kratkotrajni haos u njegovoj glavi.
I sredio se!
Na veliko iznenađenje drugova i profesora, od tada on krenu da niže sjajne ocene. Sve petice. Završi fakultet kao prvi u generaciji, doktorira vrlo mlad, na Sorboni, dobio je stipendiju kao najbolji student.
Od udarca kuglom je prošlo četrdeset godina. On je sve vreme ugledni profesor na jednom fakultetu, dobar suprug i otac.
Devojka koja je loše bacala, je njegov dobrotvor.
Sada se pitam, da li bi mnogima od nas trebala neka takva kugla, da nam promeni život.

Volite li duhovnu muziku

Autor nena58 | 19 Jan, 2013
Volim duhovnu muziku i zato malo žalim što naša mala crkva nema hor.
Na današnji praznik, čini mi se prikladnim da pišem o Divni LJubojević.

Divna LJubojević je rođena u Beogradu 1971.godine. Crkveno pojanje je učila još kao dete. Od desete godine uči pojanje u pevnici manastira Vavedenje u Beogradu. Završila ja muzičku školi “Mokranjac” u Beogradu i Muzičku akademiju u Novom Sadu. Svake nedelje, sa svojim Melodi, peva na SVetoj liturgiji u ovom manastiru.
Ljubitelj sam manastirskog vizantijskog pojanja. Ono u meni budi sasvim novi osećaj, koji bih mogla da okarakterišem kao moć molitve. Istražujem kako bi izgledalo srpsko–vizantijsko pojanje danas, da istorijske okolnosti nisu sprečile njegov dalji razvoj – kaže Divna Ljubojević
Glas Divne Ljubojević poznat je svima onima koji prate put srca. Uz pratnju hora „Melodi” osvojio je mnoge zapadnoevropske države, a odnedavno i neke od pravoslavnih zemalja. Teško da je neko čuo pojanje Divne Ljubojević, i njenog hora, a ostao ravnodušan. 
Druga njena vokacija, ne manje važna, jeste dirigovanje. Sa šesnaest godina vodila je probe hora Bogoslovskog fakulteta. Imala čast da diriguje združenim beogradskim horovima na prvoj Vaskršnjoj liturgiji pod kupolom Hrama na Vračaru…
 
 
 
Godine 1991. sa grupom prijatelja osnovala je Hor i studio za duhovnu muziku „Melodi”, u spomen na čuvenog vizantijskog pojca i himnografa svetog Romana Meloda. Dvadeset godina postojanja obeleženo koncertom na Kolarcu 5.novembra 2011 godine
 
 
 
 
Na repertoaru hora "Melodi" su dela pravoslavne duhovne muzike od najranijih vizantijskih zapisa do kompozicija savremenih autora. Za 20 godina postojanja hor je održao nekoliko stotina koncerata u zemlji i svetu, objavio 16 CD izdanja od kojih 10 u zemlji i šest u inostranstvu, uz izuzetno dobre ocene slušalaca i stručnjaka za duhovnu muziku.
Snimke njenog pojanja i hora možete naći na Youtube in a sledećim web adresama.
http://divnaljubojevic.blogspot.com/
http://www.melodi.org.rs/
http://www.divna-melodi.com/ 
«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 ... 22 23 24  Sledeći»