Nenine magične ruke

Vreme teče svake godine sve brže.

Kad radite nešto u čemu uživate, još brže.

Kad vas nešto boli, onda teče jako sporo.

Meni je zima uvek mnogo duža od leta. Zimu ne volim.

Nikada nisam išla na neke planine u zimske ski centre, da uživam u snegu. Znam da nije ni većina vas. Zima u gradu, ma kom gradu, nije ni malo prijatna.

Leto...e to je druga priča.

 Iako ne možete negde na letovanje, bar na sebi ne nosite deset kila odeće i opet cvokoćete, bar su vam noge tople i suve, a tlo pod njima čvsto. Umesto golih grana svuda želenilo i cveće.

Obožavam leto.

Pa šta i ako se nekada preznojim od vrućine, tu je kupatilo za brzo osveženje.

Ada, za plivanje i šetanje. Šetati se može bilo kuda i uličicama mog naselja, uz zavirivanje u dvorišta i razgledanje gde je lepše uređeno cveće.

Komarci su sitnica u odnosu na zimske muke. Ja imam  proveren lek, a i krv mi nije slatka, mene ovi baš i vole.

A sada su sva dvorišta siva i ista.

Zato vam darujem sećanje na leto u mom naselju na periferiji velikog grada :)

 U jednoj od ovih zgrada živim

Naša crkva, posvećena SV. caru Lazaru. Često sam ovde.

Detalj iz crkvene porte, izuzetno je lepo uređeno sa puno divnih detalja.

Pogled sa moje terase na Srem

Pogled  prema velikom gradu

Nemam baštu, pa na terasi gajim cveće, puno cveća za presovanje, i za uživanje.

 U mom naselju cveta puno lavande po dvorištima.

Uživajte, želim vam prijatan dan.

Znate taj osećaj radosti što ćete imati nekoliko slobodnih dana, pa ćete se nauživati, čitajući knjige, gledajući televiziju, šetajući sa porodicom, kad već nema para za putovanja.

Pa kad ti dani dođu, osim što skuvate neku klopu, dosadno vam, odjednom nema dobe knjige da vam veže pažnju, nema dobrih filmova, nikome se ne šeta...dogodi vam se nešto vrlo neprijatno, što vam okupira misli, i sad biste jedva čekali da odete na posao, ali ne možete.

Kreativnih radova imam jako puno, ne znam šta bih sa njima. Radila sam iz zadovoljstva, radila sam i da zaradim neku kintu, kupuje po neko...ali ne od mene, a i priselo mi to malo što su od mene kupovali, ima jedna što je smatrala da iz zahvalnosti treba da trpim svakojaka poniženja.

Opet ja o onome.

Vraćam se radovima.

Jako puno sam poklonila od srca. Sve ove slike koje sam vam pokazala su poklonjene, a ima ih još dvostruko toliko.

Bookmarkera za čitanje sam poklonila, pa, najmanje hiljadu. 

E, o tim bookmarkerima je reč.

Obožavam da ih pravim. Isečem kartone prema šablonu, u raznim bojama, rasturim kutijice sa presovanim cvećem i počnem...smišlam kompozicije, prema boji podloge pa lepim. Svaki mi je lep, ali sve mislim kako da napravim da bude još bogatiji i lepši. Neke ostavim jednostavne, po principu, više je manje. Onda lepim sa obe strane providnu samolepivu foliju- ne onu za domaćinstvo, ta je pretanka i gužvala bi se, postoji posebna koju kupujem u tabacima u boljim knjižarama ili u radnji gde se snabdevaju štampari.

Na kraju probušim rupicu i vežem trakicu. Prvi koje sam uradila, ima tome godina i godina, još su kod mojih ćerki, potpuno očuvani.

Neki dan starija ćerka kaže da bira bookmarker prema koricama knjige. Svi su različiti, nikada nisam napravila dva ista niti je to moguće, čak i kad bih želela...može biti slično, ali isto nikada. U tome i jeste lepota :)

U Laguni, štamani serijski koštaju skoro 300 dinara. Ja svoje poklanjam od srca. Prodala sam samo malo...ljudi koji ih vide oduševljeni su, meni neprijatno da naplaćujem, baš bi me i spaslo.

Kad bi neka knjižara, galerija, gift shop otkupili odjednom sto komada, možda bi nešto i vredelo.

Gledala sam u inostranstvu, oni koji prave ovakve stvari, prodaju ih kao od šale, i to za prilično velike pare. Ja ne živim u inistranstvu, namam nikoga ko bi mogao da mi pomogne, svi gledaju svoja posla.

Eto, ponudila sam poklone, bez ikakvih namera, osim da vas obradujem i sebe obradujem, niko se nije javio.

Evo, mojih bookmarkera, uz njih je i čitanje slađe.

Eto, to je samo deo.

Ovi koje sam pokazala, imaju svoje zadovoljne vlasnike.

Ja imam nove, koje nisam fotografisala.

Ako ih neko želi, fotografisaću da birate, preko e-maila.

Mogu napraviti i po porudžbini, birate boju podloge, birate kkve cvetiće želite, konačan rezultat zavisi od moje mašte :)

Želim vam prijatan dan.

  Slažete li se sa mnom da je sve što se objavi na internetu javno te se može kopirati, naravno uz navođenje izvora.

Evo izvora

  Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

http://www.blogograd.org/2013/01/03/zbrlj/

Evo komentara koji mi je posebno privukao pažnju.

  Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

"Loše sam procenila samo tri osobe koje sam pozvala u Blogograd i čije smo ulice obrisali. Izvinjavam se svima, nisam ni trebala da iz puštam u našu oazu, to je bila moja greška. Trudiću se da se ne ponovi."

Jedna od te tri osobe sam ja. Izbačena bez razloga ili sa jedinim razlogom: što mi tamo nije mesto jer sam previše dobra.

One otprilike 53, koje su pozvane, registrovane, ali ne pišu, dugo ne pišu ili su napisale samo jedan ili ni jedan post, ne pominju se, one postoje samo na spisku i samo kad se treba pohvaliti da ih ima 80. Ne pišu s razlogom. Da ne pređem granicu, neću pisati koji su razlozi, to bi bilo mišljenje, nemam dokaza. U ovom čudnom gradu postoji još nekoliko ulica u koje ne možete ući, postoje na spisku ulica, ali se klikom na ime stanovnika ulice ulica ne otvara-Ancisal, Patos...

Ja glupača, bila sam očajna, pa sam pisala okolo o tome blogerima, uzaludno očekujući njihovu podršku i da će se pobuniti protiv nepravde, koju i sami mogu doživeti, umesto da se odmah vratim ovde. Imala sam na umu priču o prutu i snopu pruća, ali svako želi da bude pojedinačan prut, niko ne želi da bude deo snopa. Ne da ruši grad, već da bude bolji, da sastavi skupštinu koja bi vlasniku grada i gradonačelniku ograničila prava,stečena novcem i finim pričama,  koja bi izglasala zakone, uspostavila demokratiju. Jer, oni ne mogu bez građana, biće puste sve ulice, sve ulice će opusteti, ako nema građana u tom gradu, oazi mira-biće zaista mirno.

Hvala Belom Očnjaku i hvala Mediteraneu, njihova podrška mi je posebno puno značila.

Hvala svima koji ste me prihvatili kao da nisam ni odlazila.

Ništa ovim ne mogu postići. Samo da sav taj bol, kojeg se ne stidim i koji sam osećala,i još osećam jer su me napustili oni koji su mi pisali hvale, izađe iz mene kroz ove reči.

Ja nisam pesnik, da o svom bolu napišem pesmu, moja struka je pravda i pravičnost, i ja koristim dokaze iz kojih utvrđujem nesporne činjenice.

Moji "uvredljivi" komentari tamo nisu obrisani, bar nisu bili kad sam poslednji put proveravala.

Večeras želim da pogledam dobar film.

Ćerka mi je upravo spremila čaj sa medom i limunom. To i vama savetujem.

Uživajte u lepoj večeri :)

Da li neko zna kako se može ovde obrisati blog i nalog.

Hvala!

Cveće presujem kao đaci za herbarijum. Posle mnogo godina iskustva, naučila sam koji cvet najbolje zadržava prirodnu boju, a koji ne vredi presovati. Imam veliku zbirku.

Radovi dugo traju, posebno moji bookmarkeri, večni su.

Evo još slika :)

Ima ih jako puno, a ja sam možda neku objavila dva puta, jer slabo pamtim. Izvinite ako je tako.

Želim vam prijatan ostakak dana :)