Radi se puno.
Radi se iz potrebe, iz zadovoljstva, iz želje za boljim životom.
Radi se na poslu, koji je zahtevan, složen i odgovoran, jer na poslu se o ljudima radi, ne može se bez emocija i razumevanja.
Ne postoji dugme u našem misaonom programu koje možemo isključiti kad sa tog posla odemo kući...sa tim se neki rađaju, ja nisam, tako posao nosim kući, po nekad stvarno, da nastavim da radim, a uvek u mislima. Da li sam bila dovoljno ljubazna da olakšam onom finom čoveku, da li sam dobro uradila, da li sam bila prestroga, ili, u retkim slučajevima razmišljam da li sam bila preblaga? LJudi su to, imaju svoje muke i brige, imaju svoje živote i potrebe, svoja osećanja. Naravno da među njima ima i onih koji ne zaslužuju lepu reč, ali ja previše sebe volim i poštujem da im je ne bih dala, baš zato, onako egoistično, da bih se ja osećala dobro zbog toga. Važno mi je da znam da ja činim sve kako bih bila dobra u poslu i na prvom mestu dobar čovek.
Ono što najviše volim da radim i pokušavam da u ovim mutnim vremenima, napravim od toga mali, simboličan dodatni izvor prihoda, to su moji kreativni radovi.
Priznajem, dok sam radila isključivo iz ljubavi i želje da poklanjam ljudima svoje radove, više sam uživala nego sada, kada se tu, između ostalog, ubacio i taj motiv, želja za zaradom. Nije novac loš, loši mogu biti načini na koje ga trošimo. U sitaciji kad nam je potreban da obezbedimo egzistenciju porodici, ne može biti loš.
Ma koliko da smo u besparici, često smo u sitaciji da želimo da poklonimo nešto nekome koga volimo.
Kad poklanjamo, za onu planiranu i često teško izvojenu sumu, kupujemo nešto uobičajeno, komformistički. Taj poklon obraduje, ali je previše običan da se pamti.
Zašto ne bismo drugačije? Želimo li da naš poklon bude poseban, da se ne izgleda kao da je biran na brzinu ulaskom u prvu knjižaru ili parfimeriju, već da se vidi da je sa ljubavlju i puno truda planiran i biran. Nije teško, a obradovaćemo još nekoga, ne samo dragu osobu kojoj poklanjamo, već i nekoga ko od toga može detetu kupiti hleb, odeću, platiti struju ili kupiti lek, to je na žalost moj slučaj.
Zato vam ovde ostavljam ovaj apel, pozajmljen sa neta, a tu sve piše i sve će vam biti jasno, ako imate srce, a znam da imate.
Preostaje mi ono najvažnije: da vam se zahvalim što ste pročitali moj tekst.
Zahvalna sam svima koji su ovde, svima koji me prate, zalutalu ovčicu, koja bi svuda da stigne, pa ne stigne, zahvalna sam mojim dragim prijateljima koji me podržavaju, zahvalna sam svima koji su od mene nešto kupili i pohvalili, bilo javno, bilo samo meni, zahvalna sam Bogu za zdravlje i život, za ljubav koju primam i dajem, zahvalna sam što imam oči da vidim, ruke da stvaram i srce da osećam.
Hvala!
Misao dana
Normal
0
false
false
false
EN-US
X-NONE
X-NONE
"Elegancija nije u tome da vas primijete, već da vas
zapamte." ~ Đorđo Armani
Skorije nisam ništa novo radila, moje radove možete vidi na mom krafterskom blogu, pre nego što nešto pokažem i ovde.
