Srećan Božić

Autor nena58 | 6 Jan, 2012

Čujem pucnjavu napolju, stiže mi porukica, pa se setih da je vreme da pustim u virtuelni svet svoje čestitke!

Volela bih da sam imala vremena da vas još bolje upoznam pa da svakom poželim baš ono što mu je u snovima.

Moja će čestitka biti opšta,i obična, ali zato iz dubine mog srca i moje duše.

 

 

Mir Božji, Hristos se rodi.

Srećna Nova godina!

Autor nena58 | 31 Dec, 2011

Nisam baš vešta u pisanju zdravica!

Želim vam sreću, zdravlje i ispunjenje svih snova!

I naravno, mnogo blogerskog druženja i prijateljstava!

 

 

Prijatelji!

Autor nena58 | 24 Dec, 2011

Večeras sam baš srećna!

Dolazili su nam dragi prijatelji iz rodnog grada.

Ona je moja školska drugarica, nekako smo se udale prvo ona pa ja, za kratko vreme, muževi nam se zbližili, pa nam  i ćerke zajedno rasle i družile se, bliski i u dobru i u zlu.

Čak i kad se ne vidimo dugo, dugo, nastavljamo kao da smo svaki dan zajedno.

Naravno, hvalila sam se svojim radovima, i naravno, poklonila sam svima po nešto, i opet je meni još više ostalo.

Neću vam pokazivati nove radove, nisam imala vremena ovih dana...pokazaću vam delić svog sveta, eto da me zamislite u ovom mom kutku, između kreveta i zida, tu sedim dok radim, dok se sa vama družim, dok razmišljam.

Tu sam stavila sve svoje nešto, nešto što sam sama pravila, nešto što sam kupovala od drugih kreativaca, i najdraže, nešto što sam dobijala na poklon.

 Da li vidite čiji je blog?

 

I ulaz u stan je pretvoren u mini izložbu. Bilo je malo bogatije pre nego što su prijatelji došli, no, sada je nekako radosnije, ima mesta za nove kreacije:)

 

 

Tako, dok ne bude prilike da budete moji gosti, nešto malo više o meni!

 

Zalutala...

Autor nena58 | 15 Dec, 2011

Lutala sam ja dosta u životu, a nigde dalje od Crnogorskog primorja nisam išla, osim par skoro beznačajnih izuzetaka. No, ako Beograd posmatramo kao metropolis, onda sam ja živela u pet gradova Srbije.

Rođena i odrasla u jednom gradu na Zapadnoj Moravi, završila gimnaziju u tom gradu, živela kao student u srcu Šumadije, zaposlila se i udala u gradiću ispod Javora  i Golije, a onda došla prvo u Novi Beograd, a zatim u Zemun.

Svuda sam sticala prijatelje neki su ostali moji prijatelji za ceo život, neki su ostali u lepim sećanjima. Samo u Beogradu nisam u realnom životu stekla prijatelje. Beograd teško prihvata nove komšije, mrzovoljni pozdrav "dobar dan" je sve što možete dobiti. Tu potrebu za druženjem i prijateljstvom popunila sam virtuelnim prijateljstvima preko neta. Neke svoje virtuelne prijatelje sam i srela i nikada se nisam razočarala, svi su baš onakvi kakvima sam ih zamišljala sedeći ispred monitora.

Po nekad se pitam, da li su to isti ljudi sa mrzovoljnim licima koje srećem u beogradskim gužvama i u komšiluku. Često neki od nas imaju dva lica, jedno za "svet", a drugo za bliske ljude. Na mom licu, ipak najčešće je osmeh, uprkos svim brigama i tužnim pričama.

U poslu sam napredovala, ćerke su odrasle, muž je ostao bez posla, stambeni kredit za stan u naselju na kraju grada, ili bolje reći van grada, pola moje plate.

Sve što me je vodilo, sve što mi se događalo i što sam dođivljavala, jačalo me.

Ipak još uvek nisam dovoljno jaka, samo se pravim ...

Na netu sam se družila sa ljudima na forumima, na fejbuku, i naročito na blogovima.

Zahvaljujući netu učila sam se svojim rukotvorinama, od kojih sam vam deo pokazala i zato više od tri godine vodim blog na servisu blogspot Moj cvetni svet. Na tom servisu su blogovi krativaca. Rukotvorine su bile, a i sada su moj antistres i antidepresiv.

Onda sam, ne sećam se kako i kada našla blog "Valcer", veoma mi se dopao, stavila sam ga na svoju listu i počela redovno pratiti.

Tako i do vas dođoh.

Na blog.rs., koliko sam za ovo kratko vreme mogla da vidim uglavnom objavljuju blogeri, majstori pisane reči, bilo da je to kreativno pisanje, ili neke druge teme, pisanje i pisanje, pisanje...

Nije baš da ne umem da pišem, ja pišem nešto što ljudi ne vole da čitaju. Trudim se da u svom poslu pre svega budem čovek, čak i prema licima koja malo liče na ljude. Pa, "neko to od gore vidi sve..."

Nisam još naišla na neki blog na kome se objavljuje ovo što ja radim, ne znam ni da li ima takvih, pa nekad pomislim, da li sam zalutala.

No, kako ste me prihvatili, mislim da sam na pravom mestu i na pravom putu.

Večeras vas neću gnjaviti svojim rukotvorinama.

Večeras jedna pesma iz moje mladosti, koja puno govori i koju razumem tek sada posle 25 godina života sa jednim čovekom, kome sam mnogo puta pretila da ću se razvestiLaughingEmbarassed

 

 

 

 

 

 

Ulicama Blogograda

Autor nena58 | 12 Dec, 2011

Laughing

Ovakav osmeh mi je bio na licu, sve vreme putovanja u povratku sa promocije, do stana, dobrih sat vremena.

Onda ne pitajte kako je biloLaughing

Zahvaljujem svim blogerima Blogograda za divan doživljaj i nezaboravno veče!

 

 

Sanjarenja56, tebi posebno hvala što si me pozvala i za svu tvoju ljubaznost. Za tebe je ovaj osmeh.