Наша посла
Autor nena58 | 15 Jan, 2012- Прича прва
У ходнику неколико лица.
А прозива: Марко Марковић
Улази човек: „Добар дан.“ Стоји.
С: „Добар дан. Изволите, седите.“
А: „Име оца...датум и место рођења...занимање...“
С: „Примили сте уз позив и захтев, ево, овај документ. Јесте ли га прочитали, разумели? Има ли потребе да прочитам?
ММ: „Нема потребе, разумео сам.“
С: „ Изволите, кажите све у вези навода из захтева“
ММ: „ Све је било тако, тачно је да сам затечен да управљам мотоциклом, а нисам имао положену А категорију:“
С: „ Имате ли да кажете нешто у своју одбрану, зашто сте возили мотоцикл пре стицања права на управљање?“
ММ: „Ја сам тог јутра кренуо на полагање. Полажем на свом мотоциклу, нисам имао кога да ме одвезе. Истог дана сам положио, ево возачка дозвола, погледајте“
С: Гледа дозволу. „Тачно, истог дана је уписно стицање права. Да ли знате да је казна 100.000 динара, осам месеци забрана управљања свим моторним возилима, казнени поени...“
ММ: „ Нисам знао да је тако висока казна. Погрешио сам, платићу.“
С: „ Могу да изрекнем опомену, али заштитна мера и поени су обавезни. На опомену се подносилац обавезно жали и нисам сигурна да ће пресуда опстати.“
ММ: „Нека, крив сам, шта да се ради, погрешио сам, платићу!“
Исход: Ублажена казна на 50.000 динара. Подносилац се није жалио.
Прича друга
Кратко куцање, врата се одмах отварају. Улази, у оделу, са краватом, држи плави картончић у руци и каже: “ Мене је полиција послала да узмем неку потврду.“
А: „ Дајте ми тај картончић, сачекајте у ходнику да нађем предмет.“
А: „ Петар Петровић“
Улази, седа на столицу, почиње да прича...
С: „Добар дан. Седите господине. “ Игнорише да је већ сео. Пребацио ногу преко друге наслањајући чланак на колено, завалио се у столицу, полулежећи.
ПП: “Ја само треба да узмем ту потврду да бих регистровао кола. Зашто да ме зове полиција, ја ништа нисам урадио, нисам примио ни један позив...“
А: „Дајте податке, име оца...“
С: „Наравно, добићете потврду, али прво треба да се изјасните о прекршају. Позиве смо слали три пута на исту адресу коју сте управо дали, то указује да сте избегавали пријем позива.
ПП: „Нисам добијао ни један позив...није ми било извештаја у сандучићу...
С: „Од полиције смо добили извештај да вас нису нашли на адреси коју сте нам овде управо дали, да је ваша супруга изјавила да сте пре годину дана напустили брачну заједницу и да не зна где се налазите.“
ПП: „Није тачно, кад је долазила полиција...није ми то познато. Јуче сам отишао да региструјем кола и дали су ми овај плави картинчић, само да узмем потврду.
С: „ Предлажем да не губимо време око тога. Дакле, прочитаћу вам захтев. Овде сте позвани јер је саобраћајна полиција утврдила уређејем фамаласер, да сте се кретали возилом брзином од 85 км на час, у насељу, где је брзина ограничена на 50 км на час. Изволите, погледајте фотографије.“
ПП: „Није тачно, ја се не сећам да ме је икада полиција заустављала, ја сам незапослен, ради ми само жена, није тачно да сам возио том брзином...“
С: „ Да ли је ово на фотографији ваше возило, Ауди А6, регистарке ознаке се добро виде.“
ПП: „Јесте, ово је моје возило, али ово је нека монтажа, није тачно, ја имам болесну мајку, плаћам лечење, не радим, не би вас лаг'о, ја сам савестан возач, савестан грађанин...“
С: „Које годиште је возило? 2006? Добро! Издржава вас супруга. Потпишите записник. Изволите потврду. Можете ићи, молим Вас примите пресуду, да Вам је полиција не уручује у ситне сате.“
ПП: Потписује, и све време прича, да није крив, да је полицајац био безобразан, да нема пара, и пита: „Може ли већа новчана казна, само да немам забрану управљања возилом?“
С: „Можете ићи, господине. Одлази, коначно.
Исход: Казна мало изнад минимума, незапослен човек...
Прича трећа
Кратко куцање, врата се одмах отварају. Улази и каже: „Ми смо јуче добили позив за јуче, сад не знамо шта да радимо. “У руци му позив за предузеће. С гледа у његовој руци: „Ово није наш датумар, у десном горњем углу, ево видите, позив је за следећи месец.“
Он баца позив на сто : “Видите ви то, док ја одем до тоалета!“
Priča četvrta
AnaM kod sudije za prekršaje
Da sam prošla kroz crveno, prošla sam, da me uslikali, uslikali su. Da je to bilo negde gde su veverice domaće životinje i to stoji. Olakšavajuća okolnost, sanjarenje mi poslala SMS, morala sam da vidim.
Autor AnaM 15 Jan 2012, 14:36Tri noći nisam spavala od saveta i priča prijatelja. Znala sam sve priče koje treba ispričati sudiji da mu omekšam srce kameno.
Bilo je to malo pre nego što će ovaj novi zakon da stupi na snagu. Svi se trude da odgode, a ja se molila da me to novo ne zakači.
Ulazi AnaM kod sudije, Šipak, nije sudija, žensko, "sudijica". Noge mi ionako se skratile pa sam bila taman kako sam želela, ali kad videh tu rospiju, samo u nesvest što ne padoh. Plavuša, tanke usne kukast nos, što reče onaj osudjen na smrt, besi me. Nešto me namrgodjeno pogleda, poče da pretura po nekim papirčinama, a pomaže joj neka kuckalica na pisaćoj mašini iz srednjeg veka.
Obrušiše se one na mene, jadnu, pravednu i sve nešto nezgodno pitaju.
Pita da li imam neku olakšavajuću okolnost. Sanjarenje nisam pomenula, a ni one savete da sam jurila po lekara jer je komšinica slomila nogu, da sam se poradjala, a hitna ne dolazi, da se zapalio kokošinjac, nezgodno adresa mi soliter. I šta ću, kud ću, ja sve priznadoh, a glas mi ke ke ke, ni ja ga ne poznam.
Pita ona mene još, da li sam profesionalni vozač, što će reći, oni mogu kroz crveno. Pala sam u iskušenje da kažem jesam, ali ne verujem da mi ne bi tražila neko papirče.
Dooobro...reče. To mu znači gotovo. Okretoh se ja, nema dva policaja da me vode u aps.
-Idite, kaže
-Gde??
-Kako gde, kući.
-A kazna??
-Videćemo.
Ma, šta ima da vidimo, mislim ja,
-Kažite vi meni, čemu da se nadam.
Odra me, uze pare koliko već pet godina mi žao da platim parfem i još tri meseca
-Zatvora?? pitam ja.
-Ne, dozvola...
Auuuuuuuuuu... samo jeknuh...
Izgleda da nije trebalo da kmečim, to je bila najmanja kazna, verovatno me nagradila što joj nisam pričala priče...