Ma, stvarno!

Hotel Moskva, galerija.

Iznenadilo me kako divnog i sirotog sveta tamo ima, sede i ćaskaju kao u svojoj kući, možda i nemaju drugu.

Ja se tu poluslužbeno-poluprivatno sastala sa jednom damom, i sram me bilo, beše mi lepo.

Bila sam sva važna, ja koja nikada nikas putovala u inostranstvo, ako ne računate Crnu goru.

Bila sam se malo i doterala, prema prilici i mestu na koje idem.

Ej, nije šala, Moskva.

Malo sam se pitala, što se svi drugi zli jezici pitaju, kako to ljudi, biznismeni, koji se satiru od posla po petnaest sati dnevno, tako bar pišu na onim blogovima koji se bave biznisom i poslovnom tematikom i na Linkedinu,  i koji mogu da plate sve te lepe deserte, kapućina sa sladoledom, žita sa šlagom i slične đakonije, mogu da nađu vremena da sede oputeno, kad im je radno vreme duže od radnog vremena Bil Gejtsa.

Ima dana kada radim po 14 sati, ali obično ne radim više od 12. Vikendom retko radim više od 8 sati.
Bill Gates

Ili ti penzioneri, sa malim penzijicama, gospođe što ne haju za zaštitu životinja,  što jedva sastavljaju kraj s krajem, a moraju i nezaposlenu decu da pomažu…o nezaposlenima da ne govorim.

Ma, ko je taj svet koji je napunio Moskvu, i koji čeka slobodan sto, izviruje se kad će neko ustati. Eto, na prvi znak da nameravamo da krenemo, prišla je jedna dama da pita za sto…

Meni beše lepo, priznajem. Osećala sam se moćno i važno, nije šala, hej, ja u tom lepom, mondenskom i skupom mestu, sa lepim baroknim stolicama, naslonjačama i foteljama, sa novogodišnjim dekoracijama skupljim od moje petogodišnje plate. A poslastičarnica… morala sam da okrenem glavu.

Lepo mi beše dok sam ćaskala se tom damom koju vidim prvi put, a verovatno i poslednji. Poklonih joj moja dva bookmarkera, verujem da ona puno čita, i to knjige, možda i  blogove, ne dotakosmo se te teme.

Ja ovde ne mogu da stignem da pročitam sve što napišete, divim vam se, da znate. Svi naoštrili perca, odnosno prstiće, pa kuckate po tastaturama, vama moji obeleživači za knjige možda i ne trebaju, dokle ste u čitanju stali vidite po položaju na monitoru. Čitate vi i knjige sigurno, jer ne bi bili tako mudri i pismeni. Ja ne mogu da stignem, valjda loše organizujem vreme.

Ako ne znate ili ne možete da upravljate svojim vremenom, čime onda uopšte možete da upravljate? Peter F.Drucker

Oprostite mi što ne stižem sve da pročitam i što ne stižem sve da prokomentarišem. Neke stvari i ne razumem dovoljno, bojim se da ne ispadnem glupa.

Pa bila sam u Moskvi, to je kao da sam zaista bila u inostranstvu.

Kafiće u centru grada, takođe pune lepog sveta, kafiće u delu grada gde radim, u koje sam par puta ušla, neću ni da pominjem, svi su uvek puni finog i srećnog sveta. Isto tako i čitav niz kafića i restorančića na Zemunskom keju pa sve do Ušća.

Eh, da mi je da saznam da li traže neku devojku za rad, konobaricu, hostesu, recepcionerku… da zaposlim dete, ili nekog ozbiljnog gospodina, diplomiranog ekonomistu, za nabavljača, šefa protokola, ili nešto slično sa bogatim kafanskim stažom, stečenim u srećnija vremena, ali sa poznavanjem granice u piću, da zaposlim muža.

Pa da se malo opustim i izađem iz uloge koju mi je život godinama nametnuo, uloge hraniteljke porodice. I da smem da se razbolim, k’o čovek, sad to nikako ne smem, znate koliko se odbija od plate za bolovanje, pa da sita nauživam u jednoj ustanovi za mentalno zdravlje  , jedno šest-sedam nedelja. Kad već nemam pare da putujem u inostranstvo!

A vi, nikom ne pričajte gde sam bila  . Ne mislim na Moskvu, mislim na ovo drugo 

Strpljenje je moć. S vremenom i strpljenjem i dudov list postaje svila. Kineska poslovica