Poklon bez mašnice
Autor nena58 | 17 Jan, 2013Jednog jutra, dolazim na posao, penjem se preko pet stepenika do ulaznih vrata zgrade u kojoj radim, kad na jednom stepeniku, uginuo pacov.
Ne bih želela da neko pomisli da ne volim životinje, taman posla.
Volim ja i kuce i mace, volim da ih mazim, da se igram sa njima, da ih posmatram.
No, volim kad su vaspitani, negovani, i kad su tamo gde treba da budu, sa svojim vlasnicima.
Međutim, pored male zgradice u kojoj radim, ima nekoliko maca, malih i većih, jedan dasa mačor, koji nam se popne na sims od prozora i posmatra kako radimo.
Hrane ih komšije, ali podalje od svoje zgrade, pa im donose hranu pod prozor jedne od naših kancelarija.
Jedna od tih maca nam je donela poklon na stepenište.
Eto, upravo tako, poklon. Nije bilo mašnice, pa nismo znali da je to poklon, dok mi to nije ljubazno objasnila devojka iz Društva za zaštitu životinja.
Jer, zvala sam da pitam kuda sa macama, ipak im nije mesto pored jedne ozbiljne državne institucije, i ne može tek tako mačor da viri i prisluškuje šta ja to razgovaram sa svojim strankama, pa da oda državne i službene tajne.
Što ne ide, ne ide, nije red.
Tako ja pozovem to društvo, devojka sa kojom sam pričala je bila veoma ljubazna i veliki poznavalac mačaka. Rekla mi je da treba da se radujemo, jer je pacov, sa gledišta mačijeg poimanja stvari, poklon koji je nama donela.
Poklon, bez ukrasnog pakovanja i mašnice, pa ima li to smisla!
Posle smo mi krivi što nismo shvatili da je reč o poklonu pa da budemo srećni, nego nam je, umesto toga bilo gadno, i poklon smo bacili u kontejner.
I šta sada, da tražimo oproštaj od mace što nismo cenili njen poklon?
Naravno devojka je imala samo jedan predlog, kako da sprečimo da maca bude još više, da se razmnožavaju, ali tu su trebale da učestvuju komšije, potpuno nezainteresovane za čitavu stvar, osim da mace povremeno nahrane. Za njihovo trajno uklanjanje u neki azil, niko nije nadležan.
Mislim da mace uopšte nisu uvređene što je njihov poklon završio tamo gde je završio, i dalje se šepure ispod prozora i penju na sims, prošetaju nečujno, a jedno mačora čujemo, jer on baš naskoči, pa kad udari šapicama u lim, mora da se čuje.
I stane, pa gleda.
Možda ga zanima da smo negde izložili njihov poklon, kao trofej.
Ko bi to znao?
Navikli smo na mace, i one na nas.
Divna prica Neno...I ja volim zivotinje,i bas danas sam se slatko izigrala sa jednom malom kucom koja tako uiljata da se sva istopim kada je ugledam:)
A taj poklon sto vam je maca donela,njega bas ne gotivim:)
Lepa i kutija sa macom:)
Autor lora1 17 Jan 2013, 21:18