Nenine magične ruke

Jednu tugu nosim u sebi godinama, dugo, predugo.

Od te tuge se lečim životom i radostima koje sam naučila da prepoznajem baš zahvaljujući razlogu za tugu.

Kad me tuga posebno preplavi, lečim je ovom pesmom.

Namerno vam stavljam ovu izvornu verziju, a ne neku montiranu sa lepim slikama, ima ih toliko...

Nisam baš srećna što mi je nedostižno da ih slušam uživo u Sava centru, 18. januara, na Krstovdan.

No, evo mi slušalica na ušima i slušam ih u svojoj sobi, zahvalna sam što postoji net i youtube.

 

Viđate i vi u okolini naših pijaca ljude koji prostru na asvalt neki karton i rasture neke svoje starudije za prodaju. Nećemo razmatrati sociološki fenomen.

Ja gledam estetski.

Po nekad se u tim starudijama može naći pravo malo blago.

Jesenas, kod Bajlonijeve pijace, žena prodaje razne starudije, a u limenoj kutijici čaj, za 50 dinara. Kutijica sa izbledelom štampom o kom je čaju reč, vidi se da je stara.

Kaže, nije bajat čaj, odličan je.

Eh, kad bi znala...čaj sam odmah bacila:)

 

 

 

 Ovaj grb je bio na kutijici, trik da se vidi je da boji, ali nakon što je namazan sa malo voska, kao i ivice poklopca, koje su bile zlatne. Kad se boja osuši, ivice i grb se ošmirglaju.

 

 Zlatne vinjete-salveta, anđeli-papirna maramica i malo zlatne trakice.

 

Dekupaž ili DECOUPAGE je reč nastalaod francuske reči ‘decouper’ koja u prevodu znači ‘ iseći, isecati’. Sama tehnika rada sastoji se u isecanju i aranžiranju delova papira i njegovom lepljenju na obojenu ili drugačije pripremljenu površinu, a zatim lakiranju.

prenet iz Kine, u Evropi je najpopularniji u 17. veku kada venecijanski majstori, u pomami za nameštajem oslikavanim tehnikom kineskog laka, a preskupom izradom i nedostatkom istog,  nude tržištu jeftiniju alternativu u vidu dekupaža na nameštaju.  

Ova vrsta dekoracije nameštaja je ubrzo imala svoje poklonike u najpoznatijim ljudima svog vremena: Madam de Pompadur, Mari Antoanetu, kasnije čak i  Matis i Pikaso koriste ovu tehniku.

Do današnjeg vremena, originalna tehnika se razvijala i evoluirala u mnogo različitih stilova i novih tehnika. Jedna od najpoznatijih je " salvetna tehnika", ali je nikako ne treba mešati sa originalnim dekupažom, jer ima svoje posebnosti i načine izrade.

Salvetna tehnika je danas najpopularnija i koristi se za ukrašavanje svih predmeta i materijala, kao i za restauraciju nameštaja. Postoje mnoge savršenije tehnike, kojima se salvetna tehnika nadograđuje.

Za početak potrebno je da imate akrilne boje, svetle nijanse, kako bi motiv sa salvete došao do izražaja. Moguće je raditi i na tamnijoj podlozi, no to je za malo veštije:)

Uz boju, potreban je specijalni lepak za dekupaž i akrilni lak za dekupaž. Sve se može nabaviti u prodavnicama hobby materijala. Od alata, četkice, makaze, sunđer. 

I naravno, salvete.  

 

 Pokazaću vam kako uređujem futrolu za naočare.

Pripremim željenu nijansu boje u malu posudicu.

Bojim nekom dobrom četkicom, tanak sloj boje, ili češće, da ne bi ostajali tragovi od četkice, boju utapkam komadićem sunđera.

 

Kad se osuši jedna strana, bojim drugu.

Ponavljam postupak drugim slojem boje.

Nakon što je dobro suvo, eventualne neravnine na boji ili tragove četke vrlo nežno ošmirglam finijom šmirglom.

Sada je na redu sečenje salvete, planiranje motiva koji ću staviti, razlistavnje salvete, jer se od tri sloja, koristi samo prvi, na kome je odštampan motiv.

 

 

 

na redu je mazanje površine na koju će se nalepiti salveta lepkom.

Lepak se nanosi u vrlo tankom sloju, četkicom.

Salveta se postavi vrlo nežno i pažljivo na namazanu površinu i lagano se ravna prstima od sredine prema ivicama, nežno, veoma nežno.

Ako stavite previše lepka, salveta je porozna, upija ga, i ako niste dovoljno nežni lako se pocepa. Trudite se na nema nabora.

Ostavite da se dobro osuši. Nemojte da vas zavara da je suvo, na lagani dodir.

Kad je suvo, nakon nekoliko sati, sledi lakiranje celog predmeta. lakira se isto kao i bojenje, jedna površina, sušenje, druga površina-sušenje, pa ispočetka. najmanje dva sloja laka, a najčešće tri. Svaki put lak mora biti dobro suv, pre nego što se nanosi novi sloj. lakova ima mat, sjajnih i polusjajnih, kako ko voli.

 

 

Ovo je osnova...najjednostvniji rad. Postoje mnoge tehnike i materijali kojima je postiže efekat starine, ispucalosti, patine, reljefni šabloni.

Vrlo je zanimljivo, kad jednom počnete da radite, raste želje za ukrašavanjem svega što vam dođe pod ruku.

 

 

 

 

 

 

 

     Po nekad nam prosto iskoči pred oči tema za pisanje.

Kikica je ostavila komentar na  blogu, i ja sam odlučila da pišem o njoj.

Kad sam je pitala preko neta za dozvolu, ovako je odgovorila: A mozes Neno sta ti je god milo, ako mozes prodaj me dobro, ja cu uteci i podijelicemo pare, pa opet tako…

 

 Kako su je doterli za naš ženski časopis

Jedno divno prijateljstvo, započeto na internetu.

Upoznale smo se na jednom ženskom forumu.

Odmah je privukla pažnju svojom karizmom, duhovitošću, po malo i ludiranjem, ali velikom mudrošću i životnom snagom.

Majka petoro dece, najbogatija i najsrećnija žena koju znam.

 Najmlađi, Đole

Živi u Podgorici. Radi sve što nađe da radi, i čisti, i kuva, sve sa radošću i puna ljubavi prema deci…

Vozi neki veliki auto, porodični, registrovan za osam osoba-tako se mora kad imaš blago najveće.

Čim slobodan dan, Kikica(Dragica) decu u auto, pa negde na izlet, blizu more, blizu Bosna, blizu planine, Žabljak, izletišta. Dođe iz noćne smene, i krene na izlet, kao da je cele noći spavala.

Nakon net poznanstva, srele smo se prvi put u septembru 2009.godine. Mi smo nameravali u Bečiće, ona je insistirala da svratimo.

No, ne u odlasku, tada će biti na trkama u Monci, već u povratku

I tako, svratimo mi, ljubimo se s njom, ona u naručju drži Đoleta, najmlađeg mezimca, on ljubi svakog od nas, iako nas prvi put vidi.

Kikica priča, svaka joj je ka NJegoševa, sa primesom najsmešnijeg humora.

Saznajemo da je dobila nagradno putovanje u Moncu, da su dva puta izvlačili njeno ime, pa bacali listić, neće žena u Moncu, predrasuda komisije, a ona samo glavnu nagradu želela, i zbog sebe i zbog muža, a kad su treći put izvukli njeno ime, na insistiranje ženskog člana komisije pozvali su je telefonom. Ona kaže: A, da, znala sam ja da sam dobila nagradu.

 Monca

 Barselona

 Jerusalim

 

 Beograd

Beograd

Tako je zahvaljujući sreći na nagradnim igrama bila sa mužem na letovanju u Grčkoj, u Jerusalimu, u Barseloni, u Beču, u Beogradu, više se ne sećam gde...

Tada, u Beogradu, družile smo se, sa njom je uvek veselo. Bila je nagrađena ulepšavanjem od jednog ženskog časopisa i učesnik njihove proslave. Naravno, imidž sa prve fotografije nije dugo trajao, majci petoro dece, najprijatnije je u farmerkama i patikama. Koliko je još nagrada dobila, lap topova, telefona, sitnice, …neću ni da vam pišem.

Viđale smo se još, uglavnom kad na nagradnim putovanjima prolazi kroz Beograd. Deca čuvaju jedno drugo, divni su, vredni, pametni, blago najveće.

 Ona zna “Tajnu”, moć podsvesti i zakon privlačenja, iako o tome nije čitala, rođena je sa tim znanjem, sa osećajem šta su prave vrednosti u životu, zato tako lako i privlači nagrade. Sa njom je život i druženje uvek puno smeha. Za svaki praznik i rođendan od nje dobijem čestitku, dobro misli, dobro radi, oseća i voli, zato je tako srećna i privlači u svoj život dobre stvari.

 

 

 

 

Zajedno pred polazak u Barselonu kod zajedničke prijateljice u blokovima

 

A one loše, samo mahne rukom, i kaže, : A, da, i to mara nekad biti. Tako, kad joj je muž saopštio da je Đole-nestaško, razbio s mukom stečeni “Plazma “ televizor, samo je mirno rekla, daj tu kafu, gledaće stari, ka do sad…posle nekoliko meseci stekli su novi.

Za prošlošću ne treba plakati ni žaliti.

Živeti ovaj trenutak, jer budućnost ne znamo, ali ovaj trenutak nam gradi budućnost.

Živela moja Kikice, neka ti Bog da svako dobro,  i neka blagoslovi tebe i tvoju porodicu.