Nenine magične ruke

Današnji dan je bio šarolik, bilo je i suza i smeha, napornog rada, ali i odmora.
Večeras sam sa ćerkama na televiziji gledala film "Žene" (The Women)

Uloge:Meg Ryan, Eva Mendes, Annette Bening

To odavno nisam činila i zaista sam uživala.

Kad podvučem crtu, lep dan je iza mene.

Juče sam na kompu gledala film " Komplikovano je" sa Meril Strip i Alek Boldvinom, zabavan je zaista sam se puno smejala. Preporučujem.

Ukusi su različiti, a ovo je za meme jedna od najlepših filmskih scena.

Provedite dobro ovaj dan, izvucite maksimum iz njega, ne dajte da vam nešto pokvari raspoloženje, jer ovaj dan se nikada više neće vratiti.

Uživajte.

Šta je pinterest?
Objasniću to malo laički, onoliko koliko znam. Verovatno među vama ima onih koji znaju više, ali i onih koji prvi put čuju za ovaj sajt.
To je sajt na kome možemo razgledati, čuvati i objavljivati fotografije različitih tematika i podeliti ih sa celim svetom.
Kao i za većinu sajtova, dovoljna je registracija, nisam sigurna koliko mogu videti neregistrovani posetioci.
Svaki član može otvoriti svoje table (boards), sa određenom tematikom i u njih sačuvati fotografije, boli sa svog kompjutera, bilo sa veba.
Članovi obično imaju po više tabli. tu ima svega od rukotvorina, koje mene najviše zanimaju, preko organizacije i uređenja doma, bašti, cveća, odeće, muzike, omiljenih filmova, do hrane.
Mmm, kakva se hrana tamo prikazuje!
Svaki član može da prenese u neku od svojih tabli fotografiju drugog člana, da je komentariše ili jednostavno objavi da mu se dopada. To se zove repinovanje (repin).
Imam već duže vreme svoj nalog, dosta pratilaca, i raduje me da često zavirim tamo i uživam u prelepim fotografijama, a veoma često i u sajtovima ili blogovima sa kojih su te fotografije prenete.
Tamo, i na mom drugom blogu objavila sam svoje nove ruže, ovde ću ih objaviti u sledećem postu.
Pinujte i uživajte.

 Pinterest

Prilazi mi i privija se uz mene.
Širim ruke, stežem je u zagljaj.
Osećam da drhti kao srna.
Dugo smo zagrljene, sve dok ona ne pusti.
Reči su suvišne, jer mnogo reči sam izgovorila, sve ona zna.
Na moje reči, uvek ćutanje.
Na moje pozive, uvek odbijanje.
Tako, nekada po nekoliko puta na dan, u međuvremenu-ćutanje.
Bude dana kada smo veseli, i ja se radujem pravim se da ne znam da je to ona druga strana medalje, koja može biti i gora.
Strah, šta je to?
Ja nemam strah, to bi me samo dodatno uništavalo, privlačilo bi u moj život baš to čega se plašim.
Kako da njen strah otkolim, kako da joj ulijem malo hrabrosti i samopouzdanja?
 Kako? Reči ohrabrenja, pohvale, moji postupci, moja hrabrost, moja sigurnost nisu za nju uzor.
Ona se drži svojih strahova, godinama.
I nesrećna je godinama, one najlepše prolaze.
Ja sam očajna, samo vrlo vešto to krijem, znam da sam je dobro prevarila.
Samo, ona zbog te prevare misli da je meni sve lako.
Ne vidi razliku, da ja nemam izbora i nema nikoga za taj čvrsti zagrljaj.

Zar je to sve što prihvata od mene?

Sve što joj mogu dati?

Lampa je venčani poklon.

Imala je malo drugačiji abažur, koji je vremenom propao.

Postolje od mesinga, unikatno umetničko delo, sa divnom patinom starosti.

Valjalo je promeniti abažur. 
Kad sam se zarazila dekupažom, uradila sam to na svoj način.

Eh, da mi je da ponovo budem dete.

Ili bar da odem kod Jakova, da pravimo novog Sneška Belića:)

Snimljeno na padinama planine Jelice, kod Guče.