Mnogo je dobro biti ja

Autor nena58 | 6 Feb, 2012
Volim sebe, ovako vickastu, čas nasmejanu, čas uplakanu, volim svoj osmeh uprkos tome što je parodontopatija uzela maha, volim svoje telo, sa svih ti'es kila viška, volim što sam nekad naivna, volim što sam mudra na svoj način.
Volim što sam dobrica prema onima koji to ne zaslužuju, a što im ne kažem da ne zaslužuju, volim što umem da se pravim da verujem lažima koje mi na poslu pričaju, pa odlaze zadovoljni, volim što sam lepo vaspitana, pa veoma često govorim izvini, molim, a naročito hvala.
Volim što umem da pevam i što volim da pevam i kad se loše osećam, volim što se blesavim sa ćerkama, pa one kažu :Naša mama poluĐela, sa naglaskom na Đ, volim što imam plave oči, uprkos tome što imam i   bore, volim što nemam manikirane nokte, ali moje ruke miluju, iako su po nekad izbodene iglom za šivenje, ili umazane lepkom.
Volim što umem da se radujem sitnicama, iako mi važne stvari ne idu, volim što što se šokiram  kad me neko naljuti,  pa ne reagujem i to posle pripišem u zaslugu moći samokontrole.
Volim što verujem da znam da obradujem druge, i što verujem da ih zaista radujem, čak i ako se u tome varam.
Volim što umem da trpim nepravdu  od ljudi, radi njihovog dobra, i što se nikada ne žalim na konkretne osobe.
Volim to što se volim, pa iako nisam sebi u ugađanju na prvom mestu, već na poslednjem, u srcu sam sebi na prvom mestu.
Volim što sam ovde sa vama, volim što sam stekla među vama prijatelje, kao i na drugom blogu, volim što sam još kojekuda stekla prijatelje i volim što sam ja-ja.

Misao dana
 "Onog trenutka kad se počnete radovati sebi baš onakvima kakvi jeste, život poprima psihodelične boje, vaš svaki trenutak postaje sočan, a vaš cijeli život slavlje!"
                                                                                                                     (Osho)

Čudo od života

Autor nena58 | 6 Feb, 2012

Da je život pravo čudo, da u jednom danu pređemo put od najdubljeg očaja do naveće radosti, u to sam se uverila mnogo puta.

Upravo mi je prosleđen link koji ću sa vama da podelim, a obradovao me puno..

Radi se o mom rodnom gradu, a htela sam i post o tom gradu da napišem, ali su mi druge teme više osvajale pažnju.

I sada, ova kolumna, od nekog ko je milijardu puta bolji od mene, delim sa vama, umesto mog neveštog pisanja. Dodaću samo par fotografija.

Uživajte.

ČAČAK

 

 

Crkva, desno se malo vidi zgrada gimnazije


 

 Kad sam se kao gimnazijalka prvi put popela na Ovča, zanemela sam pred lepotom Ovčarsko-Kablarske klisure, taj doživljaj i sada nosim u srcu.

 Ovde sam dvanaest godina išla u školu, nisam bila ponavljač, već je u to vreme moja osnovna škola bila podstanar-zgrada Čačanske gimnazije.

 

 Kej pored Morave, vrlo blizu sam živela, tu živi moja mama, fotografija je napravljena u septembru.

 

  Misao dana

 "Dan bez smeha, uludo je potrošen dan."
                                                                     (E. E. Cummings)

 

NA PRIČU LIČI

Autor nena58 | 6 Feb, 2012

Sanjarenja nam je predložila da napišemo priču, na osnovu fotografija na njenom blogu.
Čovek je sam,prati ga samo sopstvena senka.  Senka brige, tuge, razočarenja i  po nekad, nade.  Većina nas sama u svojim brigama i svakodnevici. Nema iskrenog i pravog prijateljstva. Ima nekada praznih reči, koje se izgovaraju kurtoazno i prazno, ne dopiru do srca, jer dolaze iz praznog srca. To sam osetila na svojoj koži.
Napisah negde, nečiju mudrost, prijatelje sreća stvara, a nesreća proverava.
Moji prijatelji su pali na tom ispitu. Prave, istinske pomoći i podrške niotkuda, ni  telefonom da se jave.
Mi  to nismo zaslužili, u nevolji smo imali bar lepu reč, smišljali načine da pomognemo i pomagali koliko smo mogli. Bar nismo dozvolili da se naši prijatelji osećaju napušteno u svojoj nevolji.
Uvek smo imali teškoća. Sve smo nekako prevazilazili. No, kada je bolest zakucala na vrata, lagano smo napuštani. I dalje smo pokušavali, da održimo normalne i uobičajene odnose, da živimo svakodnevni život. I dalje smo inicirali susrete sa svojim prijateljima, i dalje smo ih pozivali da čujemo kako su, i dalje smo brinuli njihove brige, pružali pomoć i delili podršku i savete, važno je da nisu bili sami.  Sa njihove strane nije bilo tako.
Moja mama nekada kaže: “Zvala bih, ali se plašim, ne znam šta ću čuti, ne znam šta da kažem!”
Objasnila sam joj svoj stav, da njoj nikako ne može biti teže nego toj osobi koja ima problem, da ta osoba sigurno razmišlja da su je svi napustili i silno čezne za nekim telefonskim pozivom. Zar je važno što ćemo čuti tužne stvari, zbog toga i postoje prijatelji, zar je važno šta ćemo reći.
Ne, nije, važno je da budemo tu.
Kada je uz bolest došla i nemaštinja, tada su već izbegavali  i naše pozive, osetite u tonu, u glasu, da im nije drago što ste pozvali.  Da li su se plašili da ćemo tražiti zajam?  Naši  takozvani prijatelji i rođaci uopšte nas ne poznaju.  Uzeti  zajam, bez izvesnosti da li ćemo i kada ćemo ga mogi vratiti, za nas je jednako ludosti. Takvi smo ljudi.
Želeli smo samo podršku, savet, da se raspitaju kod svojih prijatelja kako bi mogli pomoći, da šire informaciju dalje, jer što više ljudi zna, veća je verovatnoća da će neko biti u situaciji da pomogne. Možda neko baš traži dobrog diplomiranog ekonomistu, stručnog i poštenog, starog kova, a mi to ne znamo, ne znaju ni oni, ali neko zna. Možda neko ima ideju šta bi se moglo privatno raditi u ovo vreme kad je svega previše na tržištu.
Ipak, sete se mene, kad se ne zaustave ispred pešačkog prelaza ili prekorače brzinu, ili nešto treće. Tada ja sve zaboravljam i pomažem koliko mogu i koliko smem.
Radim svoje rukotvorine. Osnovni motiv je uživanje u tome i antistres terapija. No, ja želim da nešto i prodam, da dobijem neku narudžbinu. Nije mi to ni malo prijatno, neće meto  baš ni spasiti u ovoj situaciji, ali bi mi dalo nadu i energiju, potvrdilo veru da će biti bolje. Svi moji prijatelji dobili su puno mojih radova na poklon. Nije trebalo oni ni da kupuju. Mogli su da pokažu, da se pohvale, kako se saznalo da postoje moji radovi. Jer, ma koliko pohvala dobijala, i ma koliko one prijale, vrednost mog rada postoji tek kada se neko odluči da za to odvoji novac, jer i umetničko delo i rukotvorina je roba.
Fotografija iz konaka Kneginje LJubice pokazuje neki drugi svet, svet izobilja i raskoši. Malo je ljudi u ono vreme tako živelo, malo ih I danas tako živi, ali ih ima. Tužno je to što su to najčešće ljudi koji nemaju poštenja i moralnih vrednosti, kažem najčešće, jer ima izuzetaka.
Pored svih novih tehnologija i navodnog napretka, u suštini  se uopšte  ništa nije promenilo.
Pored svega i uprkos svemu, mislim pozitivno. Verujem u svoju snagu, u moć svojih pozitivnih misli, verujem u to da će se dogoditi neko čudo i da će se svet promeniti, da će se moj život promeniti. Verujem da ću videti bar jednu svetsku metropolu, da ću bar jednom leteti avionom, da ću moći da kupim jedne nove cipele u svakoj sezoni, da neću više nositi one od pre deset sezona, krpljene toliko puta.
Verujte sa mnom, sve mi pišite, samo ne to da je moja vera uzaludna, to ne želim da pročitam.
Ne zamerite što je tekst ovako dug. Nisam ni nalik Andiju Roneey.


Misao dana
Prihvatite sebe kao vaznu i vrednu osobu u svakom pogledu.
Brian Tracy

NAUČIO SAM

Autor nena58 | 5 Feb, 2012
Naučio sam…
Najbolji školski čas je sedeti na podu ispred nogu starije osobe.
Naučio sam…
Kada si zaljubljen, to se vidi.
Naučio sam…
Kada mi samo jedna osoba kaže ''ulepšao si mi dan''… onda je moj dan nešto sasvim drugo.
Naučio sam…
Da je najmirniji osećaj na svetu, kada ti dete zaspi u naručju.
Naučio sam…
Da je biti ljubazan važnije nego biti u pravu.
Naučio sam…
Da nikada ne smeš reći ''ne'' poklonu od deteta.
Naučio sam…
Da uvek možeš za nekoga moliti, kad nema snage - da sebi može da pomogne na drugi način.
Naučio sam…
Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti život zahteva od tebe, uvek potreban prijatelj s' kojim se možeš glupirati.
Naučio sam…
Da je ponekad sve što neko treba, nečija ruka za držanje i srce za
razumevanje.
Naučio sam…
Da su najjednostavnije šetnje u letnjim večerima s' mojim ocem, dok sam bio dete, učinile za mene čudo kada sam odrastao.
Naučio sam…
Da je život kao rolna toalet papira - što je bliže kraju brže ide.
Naučio sam…
Da trebamo biti zahvalni što nam Bog ne daje uvek ono što tražimo. Da se novcem ne mogu kupiti čast i stalež.
Naučio sam…
Da mali svakodnevni događaji čine život spektakularnim.
Naučio sam…
Da je ispod svačijeg tvrdog oklopa, neko ko želi biti cenjen i voljen.
Naučio sam…
Bog nije sve učinio u jednom danu. Zašto ja mislim da mogu?
Naučio sam…
Da činjenice, ako ih ignorišem ili izbegavam, ne menjam.
Naučio sam…
Kada planiraš da se osvetiš nekome, time samo dozvoljavaš sebi da te ta osoba nastavi vređati.
Naučio sam…
Da ljubav, a ne vreme, leči sve rane.
Naučio sam…
Najlakši način da kao osoba rastem, da se okružim ljudima, koji su pametniji od mene.
Naučio sam…
Da svako, koga sretneš, zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom.
Naučio sam…
Da niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega.
Naučio sam…
Da je život tvrd i zahtevan, ali da sam ja žilaviji i izdržljiviji.
Naučio sam…
Da dobre prilike nikada nisu izgubljene; neko će se uvek poslužiti onima koje ti propustiš.
Naučio sam…
Kada se naučiš živeti u luci gorčine, sreća će se uvijek sidriti negde drugde.
Naučio sam…
Da bih voleo da sam svom ocu, prije nego što je umro, još jednom rekao da ga volim.
Naučio sam…
Da treba izgovarati reči koje su nežne i mekane, jer ćeš ih sutra možda morati pojesti.
Naučio sam…
Da je osmeh jedan jeftin način da popraviš svoj izgled.
Naučio sam…
Da ne mogu odabrati kako se osećam, ali da mogu odabrati šta ću napraviti u vezi sa tim.
Naučio sam…
Da si, jednom kad ti novorođeno unuče uhvati mali prst svojom šacicom, zarobljen doživotno.
Naučio sam…
Da svi žele živeti na planini, ali da se sva sreća i radost događaju dok se penješ.
Naučio sam..
Da je dobro davati savet samo u dva slučaja: kada ga neko traži, ili kada je pitanje života i smrti.
Naučio sam…
Što imam manje vremena, više stvari mogu uraditi.
Naučio sam…
Ujed psa neće proći, ako psa ubiješ.
Naučio sam…
Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti život zahteva od tebe, uvek potreban prijatelj s' kojim se možeš glupirati.

 

 Ovo je napisao Andy Rooney, covek koji je imao poseban dar: znao je reci vrlo mnogo s vrlo malo reci . . .

 

Razmišljala sam da ovo podelim u par postova, no doživljaj treba da je kompletan.

Često se citira jedna ili više ovih mudrosti, bez navođenja autora, ili se pripisuju drugim autorima.

Pre pet godina sam našla ove divne mudrosti na netu,  odštampala, sačuvala i često se setim pojedinih u odgovarajućim situacijama.Poslednja je boldirana, zato što mi je najdraža.

 

Naučio sam......

Autor nena58 | 4 Feb, 2012

Naučio sam…
Najbolji školski čas je sedeti na podu ispred nogu starije osobe.
Naučio sam…
Kada si zaljubljen, to se vidi.
Naučio sam…
Kada mi samo jedna osoba kaže ''ulepšao si mi dan''… onda je moj dan nešto sasvim drugo.
Naučio sam…
Da je najmirniji osećaj na svetu, kada ti dete zaspi u naručju.
Naučio sam…
Da je biti ljubazan važnije nego biti u pravu.
Naučio sam…
Da nikada ne smeš reći ''ne'' poklonu od deteta.
Naučio sam…
Da uvek možeš za nekoga moliti, kad nema snage - da sebi može da pomogne na drugi način.
Naučio sam…
Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti život zahteva od tebe, uvek potreban prijatelj s' kojim se možeš glupirati.
Naučio sam…
Da je ponekad sve što neko treba, nečija ruka za držanje i srce za
razumevanje.
Naučio sam…
Da su najjednostavnije šetnje u letnjim večerima s' mojim ocem, dok sam bio dete, učinile za mene čudo kada sam odrastao.
Naučio sam…
Da je život kao rolna toalet papira - što je bliže kraju brže ide.
Naučio sam…
Da trebamo biti zahvalni što nam Bog ne daje uvek ono što tražimo. Da se novcem ne mogu kupiti čast i stalež.
Naučio sam…
Da mali svakodnevni događaji čine život spektakularnim.
Naučio sam…
Da je ispod svačijeg tvrdog oklopa, neko ko želi biti cenjen i voljen.
Naučio sam…
Bog nije sve učinio u jednom danu. Zašto ja mislim da mogu?
Naučio sam…
Da činjenice, ako ih ignorišem ili izbegavam, ne menjam.
Naučio sam…
Kada planiraš da se osvetiš nekome, time samo dozvoljavaš sebi da te ta osoba nastavi vređati.
Naučio sam…
Da ljubav, a ne vreme, leči sve rane.
Naučio sam…
Najlakši način da kao osoba rastem, da se okružim ljudima, koji su pametniji od mene.
Naučio sam…
Da svako, koga sretneš, zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom.
Naučio sam…
Da niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega.
Naučio sam…
Da je život tvrd i zahtevan, ali da sam ja žilaviji i izdržljiviji.
Naučio sam…
Da dobre prilike nikada nisu izgubljene; neko će se uvek poslužiti onima koje ti propustiš.
Naučio sam…
Kada se naučiš živeti u luci gorčine, sreća će se uvijek sidriti negde drugde.
Naučio sam…
Da bih voleo da sam svom ocu, prije nego što je umro, još jednom rekao da ga volim.
Naučio sam…
Da treba izgovarati reči koje su nežne i mekane, jer ćeš ih sutra možda morati pojesti.
Naučio sam…
Da je osmeh jedan jeftin način da popraviš svoj izgled.
Naučio sam…
Da ne mogu odabrati kako se osećam, ali da mogu odabrati šta ću napraviti u vezi sa tim.
Naučio sam…
Da si, jednom kad ti novorođeno unuče uhvati mali prst svojom šacicom, zarobljen doživotno.
Naučio sam…
Da svi žele živeti na planini, ali da se sva sreća i radost događaju dok se penješ.
Naučio sam..
Da je dobro davati savet samo u dva slučaja: kada ga neko traži, ili kada je pitanje života i smrti.
Naučio sam…
Što imam manje vremena, više stvari mogu uraditi.
Naučio sam…
Ujed psa neće proći, ako psa ubiješ.
Naučio sam…
Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti život zahteva od tebe, uvek potreban prijatelj s' kojim se možeš glupirati.


 

 Ovo je napisao Andy Rooney, covek koji je imao poseban dar: znao je reci vrlo mnogo s vrlo malo reci . . .

 

Razmišljala sam da ovo podelim u par postova, no doživljaj treba da je kompletan.

Često se citira jedna ili više ovih mudrosti, bez navođenja autora, ili se pripisuju drugim autorima.

Pre pet godina sam našla ove divne mudrosti na netu,  odštampala, sačuvala i često se setim pojedinih u odgovarajućim situacijama.Poslednja je boldirana, zato što mi je najdražaSmile